Kada sam kao dete odrastala u Torontu, moja Baka Ljuba je uvek imala baštu.
Ništa nije bilo slađe od šetanja kroz nju i prljanja ruku. Nikada neću zaboraviti savršeno uređene redove zemlje, radoznala šta će iz njih nići. Kada bih je pitala šta je posađeno, tačno je znala, bez etiketa, bez oklevanja.
Sećam se mirisa slatkih ruža sa strane, uglavnom ružičastih i žutih, i malih izdanaka koji su počinjali da probijaju zemlju. Gledanje mojih sestrića kako uživaju u njenoj bašti nakon što nas je napustila bilo je predivno.
Kako je leto napredovalo i sunce postajalo jače, bašta je počela da buja i da se puni.
Moja Baka bi bila tamo, pljeveći korov, brinući o svemu što je posadila i pazeći da je svaki kutak bašte negovan. Govorila nam je da priča sa biljkama svaki dan i da su zato tako velike i lepe.
Dok se bašta punila, moja Baka bi prolazila, čupajući sav korov, a mi bismo dotrčali do nje, bacajući joj se u zagrljaj, govoreći: "Zdravo Bako!" našim slatkim malim glasovima. Još uvek čujem svoj glas u glavi.
Nikada neću zaboraviti njene VELIKE, tople zagrljaje, način na koji nas je čvrsto držala. Bila je, ipak, VELIKA Balkanka! Bio je to pravi zagrljaj, ništa od tih bočnih zagrljaja. Nikada to neću zaboraviti.
Nakon toga, šetali bismo kroz baštu i brali nešto za jelo. Moj favorit je uvek bio mladi luk. Uvek je bilo iznenađenje videti koliko će velika biti bela lukovica koja izlazi iz zemlje, to mi je bio omiljeni deo.
Izvukli bismo ga direktno iz zemlje, ogulili prvi sloj, isprali pod crevom, a pre nego što bismo zagrizli, moja Baka bi sipala malo soli na tanjir da umačemo! Bili su slatki, slani i hranljivi.
Nije se mnogo toga promenilo, i dalje to radim.
Bez pesticida. Bez hemikalija. Samo hrana gajena s ljubavlju, vremenom i energijom.
To je nešto na šta danas zaboravljamo. Zaboravili smo ukus prave hrane. Ovde sam da vas podsetim.
Vrsta hrane koja dolazi iz nečijih ruku. Vrsta hrane koja zahteva strpljenje. Vrsta hrane koja je uzgajana s pažnjom i podeljena sa ljudima koje volite.
Kada sam pokrenula Spicy Balkan, želela sam da zadržim taj osećaj.
Što je najvažnije, želela sam da se osećam kao kod kuće.
Dok sam radila u industriji kanabisa pre nekoliko godina, jedan od brendova na kojima sam radila sarađivao je sa Marcom Sirusom na nekoliko kreativnih projekata. Poslala sam mu poruku.
Znala sam da mi je potrebna Marcova pomoć. Nikoga drugog nisam uzela u obzir.
Verujem da se ljudi sretnu s razlogom, i činilo se da je suđeno da se naši putevi već ukrste. Kontaktirala sam ga, podelila svoju viziju, i odatle je sve leglo na svoje mesto.
Što je najvažnije, verujem mu sa svojim brendom. A ako ste Balkanka, znate da to mnogo znači. Poverenje se ne daje lako.
Svaki put kada pogledam svoj proizvod, vidim baštu moje Bake. Vidim ljubav.
I to je upravo ono što sam želela da Spicy Balkan predstavlja. Hvala Marc!
Marc Sirus
Ulični umetnik, specijalista za tipografiju i samouki grafički dizajner, Marc je svoju strast prema slovima razvio kroz grafite u ranom uzrastu. Od tada je usavršavao svoje veštine kao umetnik i dizajner. Od rada u gradskim prostorima do komercijalne umetnosti, Marc nastavlja da istražuje različite aspekte tipografije i ilustracije. Mešajući tradicionalne stilove sa modernom estetikom, njegov rad ponekad rezultira upečatljivim anamorfskim efektima. Istražujući drugačiji žanr ulične umetnosti, Sirus je sarađivao sa međunarodnim brendovima na muralima i posebnim projektima širom zemlje. Takvi projekti uključuju istorijski mural na Bell Centru za Montreal Canadiens i posebne projekte za brendove kao što su Heineken, Vitaminwater i Lululemon.